|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Najgora kazna koju čovek može da ima je upravo to - da bude čovek.
Kao takvo jedno biće koje, navodno, za razliku od životinja ima razum, on može da bude zao, sebičan, može da bude nešto najgore što ste ikada videli u životu, a mislili ste da nas viđanje najgoreg tek čeka.
S'druge strane, može da bude ekstremno drugačiji - predivan, dobar, osjećajan.
Pošto sam se, jelte, posvetila filozofskim razmišljanjima, takođe sam sebi postavila još jedno pitanje: da li je moguće da se desi nešto što preobrati čoveka na zlo ili je on zao rođen?
Jer ...ako jeste, onda sam ja oduvek bila zla.
Naime, idealan primer za to je šta sam uradila večeras. Tačnije, pošto je već rana nedelja ujutru, juče navečer.
Trebali smo ići večeras u posetu drugovima iz relativno blizu grada koji naprosto obožavam.
Međutim, ispostavilo se da ja baš i ne znam put od železničke stanice do keja, drug mi se nije javljao i nisam baš bila pri parama, bar mi se činilo da nisam.
Odlazak sam otkazala ja, posle četvoro njih, ne imajući pojma kolike će to posledice imati na jednog od mojih najbližih prijatelja.
Tačnije, imala sam. Ali nisam znala da će biti tolike.
On se zaljubio. Zaljubio, doslovno. Onako budalasto, detinjasto. Onako najlepše i najslađe, kada si pun nade, pun ogromne energije i pozitive i leptirići u stomaku ne prestaju sa letenjem danima. Jedini leptiri koji žive duže od dan za koje ja znam.
Nadao se da će tu devojčicu videti kada odemo tamo i zaista se radovao više nego ja, koja sam naprosto oduševljena ljudima tamo.
Naravno, njegovo razočarenje je bilo preogromno a ja sam, onako podlo, lagala da sam imala problem sa ocem. Ne znam što nisam priznala istinu. Valjda zato što znam da bi bio i ljut i povređen. Ovako je bar bio jedno ...
Umalo nije počeo da plače, jedva smo ga odgovorili da ne ode sam tamo. Taj odlazak mu je bila opsesija.
A ja ...umirem od muke zato što ne osećam grižnju savesti zbog toga.
Zaista imam savest inače.
Osećam se loše kada pobegnem iz škole, imajući na umu da moj otac naporno radi da bi mi platio mesečnu školarinu.
A i to sam prestala zato što su nam se odnosi užasno slošili kada sam ja konačno upoznala, tj, kada su me upoznali sa jednom stranom njegove ličnosti koja je zaista sebična i realno, ne voli ni mene niti bilo koga.
Nije tinejdžerska budalaština.
Ali nauči čovek da živi sa tim.
Sve ostalo je kul.
Takođe, imam grižnju savesti kad ne naučim lekciju.
Kada ne ispoštujem dogovor.
Kasnim.
Ne ispunim obećanje.
A za deset puta goru stvar ...nisam imala.
Znam da mu je loše, svesna sam koliko pati i ne mogu da osetim ništa.
Osećam se zlo i podlo.
Sada, u periodu dok je dobro, ja pravim gluposti.
To je treća podla glupost koju sam uradila, posle dva raskida sa dvojicom momaka od kojih sam mogla da dobijem pravu vezu, ljubav i pažnju ...a mene nije bilo briga. Niti mi je stalo.
Niti me, oprostite na izrazu, sada boli kurac.
Najcrnje je što ne želim, automatski želim da se zaustavim. Ali ne mogu.
Ne postupam više po osećajima, postupam po tome kakvi su šabloni. Po tome kako znam da bih trebala da se osećam u datoj situaciji.
Osećam ljubav samo prema ljudima za koje sam se vezala u periodu pre nego što sam doživela ovo ...pre nego što me je đavo uzeo pod svoje.
I prokleto se plašim posledica.
A i dalje znam da nije fer da plaćam za svoje greške nad drugima ...bar ne dok ne dobijem drugu šansu i dok ljudi koji su meni načinili zlo u periodu kada sam bila naivna devojčica koja je verovala, ne plate za to.
Ne želim da odeš ti. Tebe volim više od sebe i prodala bih i ono malo duše što mi je ostalo samo da ti ostaneš tu.
Odaljavaš se.
A tebe ako izgubim, ja ću ostati izgubljena i još gora nego što sam sada. Ti me kontrolišeš.
Ti si jedno od mojih najdragocenijih blaga koje imam, pored to troje ljudi koje čuvam takođe kao najdraže i najveće tajne.
Prokleto ne osećam ništa prrema nekome prema kome okrutno nisam ispala fer, ali znam da si ti moj pravi prijatelj. Jedini pravi u ovom mom svetu u starkama.
Biće mi gora kazna za sve ako ti odeš nego sve što mi se ikada desilo u životu.
benath the Luna alight,
Babe, i'll be a flat liner for a heartkiller.
Bezdušni su ljudi koji od tebe naprave jednog od njih.
Ne trebaš mi.
Ne želim te.
I znam da je moj greh što te ne želim.
Toliko dugo vremena ...ti i ja ...
Ali zaista te sada, u ovom momentu, ne želim.
Grešim što odbijam od sebe nekoga ko je predivan prema meni i ko zaslužuje sve što sam nekome drugom, znam da će me skupo koštati.
Onda kad se ja jednom budem zaljubila kao što si zaljubljen ti, znam da ću proći 10x gore nego što sam već jednom prošla.
Univerzum sve vidi, sve vraća i sve namešta.
Ljubav je potrošna.
Onda kada je daš nekome i on je izneveri, puno treba vremena da bi se ona vratila u tvoje srce. Da bi ti dozvolila opet da voliš kao što si voleo jednom.
Onda kada mi se desi nešto loše, neću imati razloga da plačem i da govorim: 'Šta sam uradila da se meni ovako vrati?'
Zato što ću znati da sam se ogrešila o tebe.
Ne želim da plaćam svoje greške zato što znam da nije fer.
Zato što znam da su se ljudi više ogrešili o mene nego ja o njih.
Sada zaista nije momenat za pravu vezu.
Nije vreme.
Žao mi je.
Iako si zaista divan.
Gde ćemo biti zajedno, obećavam ti.
Čekat ću do tada u Raju, obećavam ti.
Obećavam ti, obećavam ti.
Ali ovo je moj finalni oproštaj na koji nisam spremna ali moram biti.
Znam da ćeš uvek biti tu.
Sve je rešeno.
Bit ću i ja.
...Možda si razmišljao kao ja. Možda razmišljaš i dalje.
I ja razmišljam, znaj.
Podsjećam sebe na New Moon u kojem Bella nje dobila ni Jacoba ni Edwarda nego nekoga trećeg, iako je Edward bio i ostat će njeno savršenstvo.
Ali ...
To je tajna srca.
To je nešto neizrecivo. Tajna koja će ostati u meni bezobzira na sve.
Bezobzira na to tko se pojavi u mom životu, ti imaš ono posebno, najposebnije i najljepše mjesto u mom srcu iako ti to ne znaš i ne vjeruješ u to.
Molila sam Boga jednom da ne odeš, potom sam molila da nestaneš. Sada, kada si se vratio, znam da je sve u redu ali ne na stari način nego na jedan novi, drugarski, onaj koji ni ti ni ja nismo nikada spoznali zajednički ali ćemo spoznati jer drugačije ne možemo.
I will meet you in the next life, I promise you.
Where we can be together, I promise you.
I will wait till then in Heaven, I promise you.
I promise, I promise.
Sada zadnji put pišem o tebi. Za svaki sledeći post, za svaku sledeću reč koju izgovorim, ostaješ tajna srca.
Volim te, ljubavi.
I zbogom.
Večeras sam bila sa starim društvom.
Vratili su me u život.
Potom sam došla u svoje sekundardno, rokersko društvo. I oni su me vratili u život, konačno sam videla nju, jednu predivnu osobu koja je prošla mnogo toga u životu ali na koju sam oduvijek mogla računati i volim ju mnogo više od svih iako to ne govorim.
Viđat ćemo se i na dalje.
Mislim da je večeras konačno počeo moj život.
Ili nije?
Tko zna šta život nosi.
Vjerovatno i dobre i loše stvari, isto kao i do sada.
Nekih se plašim a nekih ne.
Ovoga sam se plašila najviše.
Morala sam napisati svoj novi početak.
The new beginning.
Ljubav je neograničeni osjećaj.
A glupo je usmjeriti je samo na jednu osobu.
Srce je veliko i glupo je da ga samo jedna osoba zauzima.
Vas selim u srce konačno.
Bili ste dijelovi moje duše, ali duša se može prodati đavolu.
Cijeli svijet selim u srce.
Dušu može da mi uzme sada ko hoće, u srcu je cijeli moj svijet u starkama u kojem se nalaze pojedinci koji nisu 'starkaši' ali su deo mog svijeta.
A srce ne dam.
Zbog mog svijeta u starkama čiji ste vi stanovnici a čije je sjedište ono samo.
And taste my sweet revenge upon your lips,
Sealed with a kiss .
Voliš je.
Ne voliš je.
Voliš je.
Ne voliš je.
Ne podnosiš je.
Gadi ti se.
Mrziš je.
Prezireš je.
...ako je tako, pusti je da ode.
Dobio si šta si hteo jer je nikada nisi voleo.
Njeno srce krhko i lomljivo ali prepuno proključale ljubavi, srce koje je baš tebe prvi put snažno zavolelo ...tu je večer tebe pustilo da odeš.
Čula je jednom davno jednu pametnu pesmu po imenu 'The hardest part of letting go' i shvatila je: ako voliš nekoga, pustiš ga da ode.
Ona je to uradila.
Oprostila se.
Pokušavala da zaboravi.
Delimično joj je uspelo.
Konačno ...došlo je njeno voljeno, dugo očekivano proleće.
Sunce se prostrlo niz nežno plavo nebo i nacrtalo joj osmeh.
Našla je nekoga ko ju je jako brzo zavoleo.
Konačno joj je krenulo.
...A ti, dal' opsednut mržnjom, dal' opsednut činjenicom da je nikada nisi video da je krenula za tobom, je ne puštaš da ode.
Manipulišeš situacijom, ona nikako ne može da te okrivi.
Uvek ideš u njeno društvo.
Ubacuješ se.
Moraš biti gdje je i ona.
Jednim dijelom im se ulaguješ, ali drugim delom ponižavaš njene najbliže.
Pokušavaš je isterati iz njenog života.
Pusti je da ode, ti ...ti ...odvratno, ogavno biće.
Otrovaćeš i ono malo čistog i dobrog u njoj mržnjom.
Nikad je nisi voleo. Maltretirao si je. Zajebavao si je.
Zašto je ne pustiš da zaista ode?
Neću reći da si shvatio da je voliš, jer znam da to nije istina.
Ali isto tako znam da je zaista nekako ne puštaš da ode.
Pusti je.
To je sve što želi.
Da bude konačno sretna posle tebe.
Bilo joj je krenulo.
Otišla je na dugo očekivani koncert Tokio Hotela, upoznala je predivne ljude koje je znala samo ovako, provela se kao nikad u životu.
Doživela je tu sreću da je neko pazi, obasipa pažnjom i ljubavlju iako mu ona ljubavlju ne može uzvratiti, ali može pažnjom, može svim drugim.
Konačno je i njoj zasijalo Sunce ali je ti ne puštaš da ode ...prvo si je maltretirao jer se tako tebi prohtelo, jer si sebičan.
A sada je ne puštaš jer je, iz nekog razloga, mrziš.
Davala je sve za tebe.
Šta god da je govorila, znao si da nikada zaista to nije mislila.
Znao si da je sve loše samo tvoja greška.
Sam si rekao da jeste.
...Rekao si mi: 'Ako neko pita što smo prekinuli, reci da sam ja kriv.'
Znao si da ja to nikada neću uraditi, željela sam ostati fer do kraja.
Pusti me da odem.
Briga me više da li me mrziš.
Briga me šta osjećaš.
Šta god da je, ne mogu ti uzvratiti jer to ne želim.
Hoću da mi se izgubiš već jednom iz života ...molim te.
Izgubi se već jednom.
Nestani.
Očekivala sam da hoćeš nakon svega.
Zašto nisi?!
Preklinjala sam te da ostaneš.
Činila sam sve da ostaneš.
Sada te preklinjem da odeš.
I učinila bih sve samo da nestaneš.
Zaista ti hvala.
Nikad ne bih pomislila da ću reći ovako nešto, ali mi je jako drago što si opet tu.
Što se opet prijateljski možemo zagrliti i ispričati kao u stara dobra vremena.
Jednog dana ćemo se vjerovatno smejati za sve što se desilo u zadnje 4 godine u toku kojih smo nas dvije, iz pitaj Boga kog razloga, vodile rat misleći da postupamo ispravno.
Reći ću ti hvala i za te 4 godine i za prijateljstvo koje smo imale prije.
Naučila sam dosta toga i izrasla u bolju osobu, znajući kakav je osjećaj kada vidiš osobu koja ti je bila jako draga na ulici i shvatiš da će te prezreti pogledom svaki put.
A da se ti nisi izvinula prva, ja to nikada ne bih učinila.
Ostala bih đubre do kraja.
Oduševljenje i ushićenje koje osjećam jer znam da ćemo sada svaki put pričati i smejati se kao i ranije kada se vidimo nisam sakrila. Ljudi znaju.
A čujem, nisi ni ti.
I moram priznati, drago mi je što nema nespretnih ogovaranja, pljuvanja i diskriminacije, saplitanja u gužvi i grubih ćuškanja u rame kao dokaz mržnje.
Jedan je kraj jučer došao.
Jedan je početak počeo.
Na neki način, možda i nov život.
Sada znam da nemam više još jednu izgubljenu dragu osobu koju jednom dijelom jesam a drugim nisam izgubila svojom krivicom.
Sada znam da će svaki prostor u kojem smo i ti i ja biti širi za nas obe.
Sada konačno znam da je jedna stvar došla na svoje mjesto.
I nikada više neću vjerovati da je 13 broj nesreće.
Iako me i dalje za datum 13 vezuju uspomene.
Vezuju preostale emocije.
Vezuje nekomunikacija sa njim koja mi nedostaje.
Nismo ni pričali otkako smo prekinuli ...realno, premalo je i vremena prošlo za bilo kakvu priču. Možda 8, 9 dana.
Ali meni se čini kao da je puno više ...kao da su prošle sedmice.
Nastavila sam ja jako brzo sa svojim životom. I te kako brzo.
Nije prošlo ni 3 dana, već sam se zafrkavala sa drugom te smo stavili na fejsu da smo u braku.
Već sam se za par dana smešila, potiskivala sve što nisam htjela da osjećam i svima se činilo da nikad njega nisam ni volela.
'Pošteno, odajem ti priznanje, muški si podnela sve.', rekao mi je brat.
A on zna da ja imam nalete kada mi je teško.
Samo želim da to što pre prođe.
I dalje ne mogu da izbacim iz glave trip da on još uvijek osjeća nešto prema meni.
Srce ne želi, razum je toga svjestan.
Sanjala sam noćas da smo se trebali pomiriti.
Zagrlio me je, išli smo po mom starom kraju, prijatelji su se jednostavno sklanjali vidjevši šta će se desiti a on me je ispraćao kući.
Ja sam kasnila, ali to nije bilo važno.
U jednom momentu je srce počelo da mi tutnji kada smo prilazili zgradi koja u mojoj realnosti nije zaista moja i poželjela sam da krenem što pre tamo. Što pre u zgradu.
On me zagrlio i rekao:
'Čekaj. Gdje se žuriš? Polako, polako ...'
I tu se negdje moj san i prekinuo.
Zato sam se iznervirala.
Potom, shvatajući da nemam razloga da se opterećujem glupostima, jako sam se brzo smirila.
Imam nalete. I jako brzo prođu.
Iako mi je život nekako crno-bijel.
Želim jednu jedinu sreću koju nikada nisam imala - sretnu ljubav.
Vjerujem da baš zato što je upravo ta sreća jedina koju zaista nisam doživjela, da se za nju još moram mučiti.
Ali ne želim to.
Ne mogu.
Nemam snage da tražim niti to više želim.
Moram izazivati sebi osmijeh drugim stvarima.
Ostala mi je samo umjetnosti i jedan dijel mojih prijatelja.
da postojiš, rane gnoje ...
I da mi fališ ...
fali mi dodir, fali mi reč,
fali mi osmeh, fale mi lice,
fale mi laži, fale sitnice, dosta krivice ...
Gotovo je.
Zaista je ovaj put gotovo.
Bili smo tu.
Bio je on.
Bila sam ja.
Primetila sam da mu se pojavila jedna kovrdžica više na kosi otkako smo se zadnji put vidjeli.
Nisam htjela da pričam.
Nije htjeo ni on.
Ali prišao je. Rekao je da moramo da pričamo. Čim odsvira.
Složila sam se.
Trebali smo i on i ja to.
Znala sam šta sleduje i otupela sam. Otupela za euforiju zbog pjesme, otupela za sreću, za tugu, za sve. Nisam osjećala ništa. Bila sam kao prazna boca.
Prvi bend koji je svirao prije njih, svirao je Metallicu a ja sam navodno skakala. Navodno se veselila. Usnice su mi se razvlačile u osmijeh, ali je to više bio grč. Nisam osjećala ništa.
Moja se psiha tako branila od boli.
Došli su na red oni.
Moji drugovi i on.
Ja sam se povukla u prostoriju sa stvarima gdje se poznato dvoje ljubilo i sedeli su još neki moji drugovi. Odatle sam savršeno mogla da vidim njegovu kovrdžavu kosicu kako se razletela od ludovanja i tada su otkucavali zadnji minuti u kojima sam mogla da kažem da je on još uvijek na neki način moj.
Gledala sam ga i shvatila da on više nije on.
Ali mi je nedostajao.
Symphony of destruction.
Svi moji drugovi i sve moje drugarice ...svi su očekivali da ću se ni od kuda pojaviti i početi da skačem. Niko nije znao gdje sam nestala i znali su zašto sam nestala, nisu me htjeli tražiti.
Ali ja se nisam pojavila.
Došla sam tek kada su mi rekli da mi je jedan od najboljih prijatelja pijan. Odvela sam ga u wc, on se umio i beše mu bolje. Bio je zaista u lošem stanju.
Kada se svirka konačno završila, ja sam ga pozvala i povukla ga.
'Dakle.', izgovorila sam kada smo izašli ispred. On je bio u jednoj svojoj svetlo-braon jakni koja mi se oduvek neobično dopadala. U njoj sam ga i upoznala. Ušuškao me je u nju i u svoj zagrljaj tu večer.
Ćutao je, misleći da ja ne znam šta je najbolje. Oklevao je par sekundi.
'Samo da ti kažem ono što si i sama rekla ...najbolje je da prekinemo.', rekao je.
'Slažem se sa tim.', odgovorila sam, pri tom ne osjećajući ništa.
'Ostaćemo drugovi, sve će biti u redu.', rekao je i nasmiješio se.
Cijela konverzacija je djelovala tako prokleto normalno.
'Naravno.', rekla sam.
Tu me je potom upitao šta mi je značila poruka u kojoj sam ga optužila da laže. Objasnila sam mu da znam za neke stvari i ko mi ih je rekao. Bilo je sve opušteno.
'Hajdemo sad unutra, ti si samo u majici.', rekao je. 'Vjerovatno ti je hladno.'
'Nije, ali da, ući ćemo. Moram da idem.', rekla sam.
'Izvol'te gospođice.', prepustio mi je prolaz u klub i nasmiješio se. Ah, on i njegovi maniri.
Uzela sam stvari i vidjela ga. Naslonio je čelo o zid prostorije sa stvarima gdje smo svi inače bili poslije svirke nekog od bendova, ali to je bilo vjerovatno zato što mu je neko nešto rekao, započeo je konverzaciju sa nekim od drugova.
Bocnula sam ga 3-4x prstom u rame dok se okrenuo.
'(Ime), konstatuj me bar jednom u životu.', rekla sam i on se okrenuo.
'Odoh. Moram kući. Kasnim već. Vidimo se.', rekla sam i poljubila ga ovlaš u obraz, onako kako se svi pozdravljaju. Taj pozdrav mi je oduvek bio površan, ali to su svi drugovi i drugarice radili. Stavila sam mu ruke na nadlanice, bez namjere da ga zagrlim.
Poljubio me je čvrsto u obraz i zagrlio me.
Mislila sam da me zagrlio za pozdrav i pokušala da odem, ali me je on i dalje držao.
Pustio me je posle 2-3 sekunde.
'(Ime), šta je bilo?', upitala sam, shvatajući da nešto nije u redu.
'Ništa.'
'Daj, reci šta je bilo?'
'Ma samo su me iznervirali zbog onih pesama.', rekao je a na licu se očitavalo nešto čudno. Nemir. Nije ništa bilo u redu.
Sjetila sam se da su trebali da sviraju jos 2-3 pjesme, ali im je to bilo uskraćeno.
'U redu. Vidimo se. Ćao.', rekla sam i nestala.
Potom sam zatekla poruku na foru 'Life fucks me' na njegovom fejsu, pošto sam promjenila status veze.
Kod zajedničkog druga sam zatekla komentare na statusu u kojem proklinje moj grad i govori kako se sad zajebao da ode i ko zna kad sledeći put.
Kod pijanog druga sam zatekla komentar 'Ne', na status 'Bilo je dobro, a, miševi?'
Ali se ipak plašim da je ovo zaista bilo zauvijek.
something so precious dies and is lost eternally.
Iznova.
Opet isto.
Uvek se izjalovi sve što kažem.
Uvek.
Mrzim te, odurni, jebeni gade.
Mrzim te.
Kako možeš da lažeš?
Kako možeš da povređuješ ljude oko sebe?
Da se ponašaš hladnokrvno onda kad te najviše boli?
Kako možeš da ne pokazuješ da ti je stalo, ako ti je uopšte stalo? Zašto?
Zašto to radiš meni i drugima?
Ako odem a tebe zaboli, nikad nećeš hteti da se boriš da vratiš to. Da vratiš to nešto što nema cenu, što je dragoceno i razbijeno u paramparčad poput najljepše ukrašenog porculana.
Darling, do you feel, there is a storm coming our way?
The burning light between us is already starting to fade ...
Kako možeš?
Iza maske vesele, okej osobe se krije obični vuk samotnjak, neko ko odudara od emocija.
Bezosećajni gade.
Ti ne znaš da su meni naše uspomene pred spavanje uspavanka.
Ne znaš koliko značiš meni.
Koliko značiš njima.
Ne znaš koliko boli.
Ne znaš.
Killing me, killing you, killing all we have.
Burning me, burning you, burning us to ash.
Drowning us to a sea of flame.
Ne boli to što radiš.
Ne boli što ja odlazim.
Ne boli što odlaze oni.
Boli to što je sve moglo da bude u redu, što je bezbroj šansi od mene i od drugih bilo premalo. Što nije bilo dovoljno.
Žao mi je što ne mogu više.
Žao mi je što ne mogu iznova da dajem nove šanse i prilike da se sve promeni.
Žao mi je što ovoliko boli.
Žao mi je što to ne mogu da izdržim.
Žao mi je.
The fire in our hearts is smothered by the rain.
And the crimson flame of passion turns into something grey.
Mrzim te jer lažeš.
Mrzim te jer si užasno sebičan.
Mrzim te jer si neobazriv.
Mrzim te jer nikad ne pokazuješ kako se zaista osećaš.
Mrzim te jer glumiš lošu osobu.
Mrzim te jer se plašiš sebe.
Mrzim te jer povređuješ druge.
Mrzim te jer povređuješ i mene.
Kill me, kill me, kill me again with your love
and chase the snake away ...
Bring me, bring me, bring me the end with your love
and haunt the serpent away ...
proklete,
neka idu bez mene.
Najčešće kad pišem nešto ili se nadam nečemu, ono bude suprotno. xD
Ali moram vam reći - bolje sam.
Nevjerovatno ali ...da.
Bolje sam.
Puno.
Ljepše se osjećam.
Iako nema njega više.
Nema ga.
Ima ...samo na fejsu.
Ovako ...više ne.
Nisam prebrodila sve.
Uhvate me trenuci melanholije i pomišljam kako je jednostavno nevjerovatno da se takva ljubav, ljubav kao iz filmova, završila tako jadno.
Mizerno.
Prazno.
Ali onda shvatim da ste svi vi tu.
Da me svi jednostavno svojim prisustvom u mom sjećanju, u mom životu na bilo koji način čuvate.
Čuvate me da ne odem.
Čuvate me da udahnem svaki put.
Čuvate me da se borim.
Čuvate me da volim i budem voljena.
Ma koliko vam zvučalo to patetično i glupo, samo time što ste mi dozvolili da se vežem za vas i što postojite, vi me ispunjavate.
Svi.
Volim.
Volim.
Volim.
Volim svaki tračak Sunca na još uvijek mutnom i sivom nebu.
Volim svaki osmijeh koji vidim.
Volim što će uskoro proleće.
Volim što ste svi tu.
Volim što ću ići na Megadeth u Zagreb ako mi ocjene budu bile dobre.
Volim što ću ići u Skopje i vidjeti predivnog prijatelja.
Volim što vas ima.
Samo da ste tu, i da ima vas. : )
Volim što sam opet okej, pa šta god da se desi.
Volim što sam napisala ovako bezvezan post.
Volim što mi je sada dosadno umesto što sam tužna.
Volim što ste me uopće naterali da napravim ovaj osobni.
Volim što objavljujem da volim cijeli svijet.
Volim što sam uvijek ni na nebu, ni na zemlji.
I ...volim vas.
Uvijek.
Vaša Crvenokosa.
Ljubav prema njemu.
Prema prijateljima.
Prema svijetu.
Pričala sam sa njim jučer.
Rekla sam mu sve.
Njegovo je da li će shvatiti.
Gajim nade da hoće.
Očekujem od njega da hoće.
Valentinovo, za razliku od mnogih, nisam provela ništa specijalno jer ne vjerujem u njega.
Jednostavno je to dan kao i svaki drugi.
Za razliku od mnogih, ja sam svoje Valentinovo provela sa njih dvoje, njegovom djevojkom, mojom najboljom prijateljicom i 3 najbolja druga.
I bilo je dovoljno dobro.
Točnije, i nije baš, on i ona su jako komplicirani te su se posvađali. Ali nadam se da je sve u redu.
Još jedna je Bendomanija pred nama.
Jučer sam se cijeli dan ježila od nje, ali sada je nekako mirnije prihvaćam.
Od kako sam sve što mi je smetalo izbacila iz sebe, puno mi je lakše.
Mada se bojim da neće ispasti neki skandal. Sa njim, sa mnom, sa bilo kim.
Trudit ću se ne razmišljati previše o tome dok ne dođe petak.
Sretno mi bilo tad, duh.
Moja najbolja prijateljica se zaljubila. U jednog basistu koji je, doduše, po malo daleko ali vidjet će se sa njim kada bude bila ta čuvena Bendomanija.
Jako je brzo prešla preko raskida sa momkom koji, ni u kom pogledu, budimo realni, nije zasluživao ni nju ni njenu ljubav i mogao je samo biti presretan što je ima, a činilo se da je prestao sve cijeniti u zadnje vrijeme.
Nikad je nisam vidjela jaču.
Volim te, Metaliko moja. :)
Moja druga najbolja prijateljica je također sretna.
Volim što jeste, konačno se skrasila uz jednog momka sa kojim ima onu najsavršeniju vezu na daljinu koju ste mogli vidjeti samo u romantičnim bajkama: stalno slanje poruka, stalni pozivi i stalno oživljavanje predivnih uspomena.
Puno je propatila, drago mi je što je sretna. Bit će joj sutra mjesec dana sa tim momkom.
Velikim joj dijelom posvećujem ovaj post, u ime njene sreće.
Volim te, brbljivice jedna. (:
Volim što su ljudi oko mene sretni. Naučila sam da dijelim tu sreću sa njima i uvijek se smiješim zbog njih kada pomislim da nemam nikoga, zato što, ma koliko god ja ne pokazivala to, ma koliko god djelovala drugačije, oni znaju da sam uvijek tu za njih i da se smejem i da se šalim i da budem sretna zbog njih.
Imam jednog brata koji mi nije zaista brat ali kao da jeste.
Imam još dvoje najboljih prijatelja koji su predivni i koje ne viđam baš često, ali znaju da sam uvijek tu za njih.
Imam internet prijatelje.
Zbog svih njih sam sretna.
Njega, čini mi se, kao da nemam više. Bar ne u mjeri u kojoj sam ga imala. Bar ne u mjeri u kojoj on ima mene. Ali u redu je, jednostavno sam se na to privikla.
Neću ja biti ta koja će suditi o našem kraju, jer nemam pravo na to. Nemam pravo.
Nemam pravo zbog drugih, nemam pravo zbog osjećanja.
Valjda se i dalje smejem samo zato što volim sve te ljude i zato što, ipak, volim i njega. Makar se ja ponašala odurno svaki put kad se ne javi. Makar mi on svaki put terao inat kada se ja ponašam odurno.
Volim ton njegovog glasa.
Volim miris njegove kose.
Volim kada me drži za ruku.
Volim da ga gledam, makar iz daleka, ma kakva god situacija bila.
Volim smeđu boju njegovih očiju.
Volim njegov osmijeh.
Volim njegove odurne i neslane šale kojima se, ipak, na kraju smejem.
Volim njegovu nezrelost.
Volela sam kada kaže 'Red haired metal girls for the win.'
Volela sam kada me je zvao A-lex, po albumu Sepulture.
Volela sam kada je imitirao 'Doooobro' koje sam ja imala običaj da kažem kada mi je nešto glupo, čudno ili smiješno.
Ali to sve tako dugo nisam čula. To sve on ne govori više. To sve više ne mogu da volim jer ne postoji.
Ali ...oei ngat kameie, dragi.
Volim i vas.
Volim i njega.
Volim sve moje prijatelje.
Kako god bilo, svi ste vi draga lica.
Za svakog ima mjesta u mom srcu i volim.
Odoh sada da radim nešto korisno.
Možda se on i javi.
Tko zna.
Mislim da će definitivno nekad sve doći na svoje, iako će to možda biti momenat kada to najmanje očekujem.
P. S. Zavidim vam što vam dolazi Megadeth. :/
Daria i Nikolina, ne dao vam Bog da ne odete!
Oei ngati kameie*, dragi moji.
Vaša Crvenokosa.
Oei ngati kameie se čita Oe-I nga-ti kam-ei-e i na Avatarskom znači Volim te/Razumem te. U moj slučaju Volim te/Volim vas. Znate o čemu govorim, makar ste čuli za film Avatar.
I feel it once again.
It's overwhelming me.
His spirit's like the wind,
The angel guarding me.
Nemam volje da spavam.
Ali zato imam volje da pišem.
Ispričat ću vam priču nekoga kojeg poznajem i vjerujem da ćete se svi pomalo pronaći u njoj.
Svi ste se makar dijelom osjetili jednom kao ona. Svi ćete možda morati da prođete jednom kroz to kroz šta je prošla ona. Ali ne želim vam to. Ne želim nikome tu bol koju je ona osjetila.
Da ne započinjem onim 'bila jednom jedna djevojka', reći ću vam da postoji jedna djevojka koja je jednom pomislila da je pronašla svoju sreću.
Naravno, ona je mlada, svoju sreću za cijeli život će pronaći tek kasnije kada sazri i shvati šta zapravo traži, ali je eto, htjela to nešto, privremeno, čega će se sjećati cijelog života i reći 'on je bio dobar' uz slatki osmijeh kada bude pričala to nekad svojoj djeci i bude uz svog čovjeka.
Ali pričat ću kao da je u pitanju prošlost.
On je bio muzičar.
Imao je dugu kosu, tamnu, bio je (ah, konačno!) viši od nje i izuzetno inteligentan. Slušali su iste bendove, vrlo lako su pronašli zajednički jezik iako je to bila samo prva faza.
Ona je najviše bila oduševljena time što on sluša Iced Earth. On je također time bio oduševljen. Među prvim dopisivanjima im je bilo navođenje pjesama, te nekako provjeravanje da neko slučajno ne pozira tu.
Najviše ih je, doduše, spojio Megadeth ali je, eto, od Iced Eartha sve počelo.
Kako su se sve više više upoznavali preko dopisivanja, upoznali su se i zvanično ali i dalje ništa nije bilo.
Sve je bilo izuzetno slatko i smiješno.
Ona je njega upoznala sa svojim društvom, on je nju sa njenim.
Svi su počeli da primjećuju da između njih ipak ima hemije jer je dopisivanje s'vremenom postalo sve učestalije i učestalije, toliko, da naposletku jednostavno nisu mogli jedno bez drugog.
I dalje se nisu usuđivali vidjeti se, i dalje je to ipak nekako bilo nesigurno, ostajalo na provjeravanju, ali nekako su se sve više i više zbližavali te je i njoj postalo jasno šta se dešava iako on nikad nije govorio o svojim osjećanjima.
Čak su, dva mjeseca prije, se dogovorili da će zajedno slaviti Novu godinu. Jednostavno, sve je bilo savršeno. Nemoguće lijepo.
On je gotovo dolazio odmah na messanger iz škole ili, pak, kada bi ustao samo da bi njoj ispričao šta se desilo novo a takođe je ista stvar bila i sa njom.
Smejali su se, stalno su se smejali. Šalili su se, nekad su pričali o ozbiljnim stvarima, nekad o sebi. Upoznavali su se.
Posle gotovo dva mjeseca dopisivanja, ona je mogla da kaže da ga izuzetno dobro zna a i sto tako je i on mogao da kaže za nju. Znao je neke njene tajne koje nikome nikada nije rekla, znao je njene strahove i znao je šta najviše voli i mrzi. Isto tako je i ona znala.
Društvo ih je zafrkavalo, na kraju su se njegov najbolji prijatelj i njena najbolja prijateljica udružili i počeli ih podmićivati i zafrkavati da se vide. Sve se odvijalo preko messangera.
Na kraju su ih odlučili 'vjenčati' preko messangera, on je pristao, ona je pristala i tako je sve zvanično počelo.
Kada se konačno i to viđanje, čuvenog 13.decembra, desilo, njegov je najbolji prijatelj koji nije bio tu nego na falkutetu u inostranstvu, jedva čekao da čuje vijesti a njena je najbolja prijateljica napustila njihovo područje i otišla na svirku lokalnih bendova ali je očekivala da će joj ona slati poruke i govoriti šta se dešava.
No, to se nije desilo.
On ju je iznenada počeo grliti a ona se osetila najsigurnije na svijetu u tom zagrljaju. Tu je večer shvatila da je definitivno zaljubljena u njega.
Tada su seli na neke stepenice u slijepoj ulici, zagrlili se, ona mu je grejala ruke i pustili su Watching Over Me od Iced Eartha.
On je rekao 'She's watching over me' a ona se samo nasmiješila. Nije mogla da misli ni na šta drugo.
Potom su mu drugovi ponudili alkohol. Tu behu još jedan njegov prijatelj i dvojica iz odeljenja koju je ona dobro znala i od ranije.
On se nije hteo pomaći od nje: 'Ne. Ja imam drugi alkohol koji neće da prizna da je moj drugi alkohol.', a ona nije mogla vjerovati šta čuje.
Ta je večer za nju bila predivna. Nisu se poljubili, ali je bilo dovoljno slušati 'Watching Over Me', biti u njegovom zagrljaju i grejati mu ruke, bar njoj.
Potom joj je na messangeru, posle razlaska, rekao kako je oduševljen njom i da ju je zavoleo tokom vremena. Od tada su u braku na facebooku.
Potom, sledećeg puta kada je došao sa društvom u njen grad, on je opet pri početku bio stisnut, suzdržan ali se ubrzo oslobodio a ona je bila po malo pod dejstvom alkohola i tada su se prvi put poljubili. Tada je ona konačno uživo upoznala njegovog najboljeg prijatelja. Ljubili su se pred svima. Nije ih bilo briga. I opet Watching over me.
Ispratio ju je do kuće i ona ga je usput pitala da li je njemu stalo do nje.
'NE! Ispraćam te kući, držim te za ruku i ovde sam jer mi nije stalo! Volim te ...', govorio joj je, a njoj se i dalje činilo da je u pijanom snu.
Potom Nova godina. Ah, najlepša Nova godina ikada! Doživela je najromantičniju stvar ikada – poljubac u ponoć. Najposebniji poljubac ikada. Izdali su je najbolji prijatelji, ali je zato on bio tu i ništa nije bilo važno. Ta joj je noć možda bila i najljepša u ovoj 2010.
Potom njen odlazak kod njega. Tada su zaglavili na nekoj pijaci i nisu prestajali sa poljupcima, čak ni dok su trčali da bi je on doveo na vreme do trga ne bi li izbegla ljutnju svog oca jer je kasnila a on beše došao kasno u noć po nju kako su se dogovorili. I slušali su Watching over me.
Nakon toga, usledio je šokantni korak unazad.
Prestao je da se pozdravlja sa njom kada su pričali, a ranije su se gotovo svađali ko će se pozdraviti prvi.
Sledeće nedelje je počela škola. Tog se vikenda nisu videli. Ni vikend posle. Potom je usledio event na facebooku za Bendomaniju. On će svirati tamo.
Usledio je jedan dan cijeli da joj se nije javio.
Gotovo je par dana pred Bendomaniju bila spremna, nakon silnog plakanja, da prekine i on se javio.
Beše ljuta došla na tu svirku, nije htjela čak ni da se pozdravi sa njim ali je ubrzo popustila kada je shvatila da je njemu krivo i da je cijelo vrijeme bio oko nje. Potom je jednostavno gledao u nju i svirao, hteo joj je čak i dati trzalicu ali se ona ljutito izmakla. Nakon silaska sa bina, došao je kod nje i rekao jedno 'Uh'. Nasmiješila se, prošla mu prstima kroz kosu i upitala ga je da bude malo sa njom. Pristao je. Jedan od lokalnih bendova je svirao 'Watching over me', on je ustao i potrčao da čuje pesmu a ona za njim. Zagrlio ju je i zajedno su slušali i pjevali.
Činilo se opet sve u redu, rekla mu je da joj smeta ne javljanje na šta joj nije odgovorio ali je poslušao. Privremeno. Potom je nejavljanje opet uslijedilo.
Opet sve isto.
Privikla se, misleći da je to normalno.
Potom se opet nisu viđali, a još su se manje čuli, govorio je da je pod kaznom. Ona je shvatila da je počeo da laže.
Usledila je treća nedelja kako se nisu vidjeli. Watching over me joj je postala opsesija a uspomene su je progonile i urezivale joj se u srce poput sječiva.
Volela je. Ludo je volela. A on to nije shvatao.
Svi najbliži su počeli da se brinu za nju i da joj govore da prestane, jednom je popila u nekoj vrsti agonije neke tablete i zaspala od njih a njena najbolja prijateljica je bila uz nju. Govorili su joj da prekine. On za tablete nikada nije saznao, a i ne treba da zna. On nikada nije znao koliko je njoj teško zbog svega. Nikada o tome nije govorila.
Nakon toga su usledile svađe. Ona je otišla tamo, on je izbegao da se vidi sa njom. A zadnji put kada je bila nisu mogli da se odvoje ...
Sećala se svega pred spavanje, sa tim mislima je tonula u san, tešeći se da će sve biti u redu.
Potom mu je rekla jednom da ovako ne ide, on je rekao da se drugi mešaju i da nema izbegavanja i da sluša njega. Potrudila se. Ali ju je sve to izjedalo, gotovo nije mogla da izdrži tu vezu.
Potom ...pojavio se neko drugi. Neko ljepši, savršeniji od njega ali neko ko je je još dalje. Ali je se taj neko sjećao, stalno joj je slao poruke, dokazivao da misli na nju i njoj se to svidelo. U dubini duše je u tom nekom tražila njega ali nije ga mogla naći. Sa tim nekim se nije videla ali vidjet će se. I taj neko svira isto kada i ON.
Pokušala je da prekine sa NJIM.
On joj je rekao da je paranoična, pod utjecajem drugih i da tu priču treba nastaviti navečer. Opet se pravdao i vadio.
Ta večer je došla i rekla mu je na messangeru 'Ej, moramo nastaviti priču od danas', na šta je dobila odgovor: 'Ne. Tu priču ne nastavljam dok se ne vidimo uživo.'
Ranije je imao običaj da ode na svoj facebook, pa na njen a i to je prestao da radi. Međutim, tada je to uradio. Javljao se. Ali uopšte nije pričao sa njom kao ranije. Bitnija mu je bila igrica. Bitniji su mu bili drugi. Nije više ona bila ta i ona je to osjećala.
Provela je cijelu večer, razmišljajući da ne napravi glupost, da on nju ipak voli i šta ako ON nju, čak i ako prekinu, vidi sa tim momkom da uopće priča?! On je znao za njega, ona mu je rekla. Plašila se. Ali je znala da mora da prekine.
Večer je provela uz Watching over me i plakala. Potom je, ne imajući šta da radi, sela za kompjuter. Imala je običaj iz dosade da prerađuje slike i imala je u jednom folderu koji je davno sakrila u 10 podfoldera, daleko od sebe, 12 prerađenih njihovih slika. Slušala je pjesmu i počela polako, jednu po jednu, uz dim neke skupe slims cigarete koja je bila svojina njene majke, da briše. Kada je došla do slike 'I am watching over you <3’ koju je napravila dan pošto se vidjela sa njim, počela je da plače još jače. Njene suze su postale jeftine. Nisu vredele više ni paru. Nju pomisao na raskid još uvijek boli, još uvijek razara. I svi joj govore da to prekine a ne znaju da je nesnosno boli. I ona zna da mora. Glumi pred njim da ga ne voli više.
A zna da će, na toj svirci, makar i prekinuli, plakati čuje li Watching Over Me.
Ona ne zna šta da radi a ja ne znam šta da joj savetujem.
Njezina je najbolja prijateljica jako lako I brzo prekinula sa momkom a još lakše našla novog a uloge su tu, zapravo, zamijenjene.
Vrlo je jasno da je iz snova prešla u košmar.
I ovo ne želim nikome nikada da se desi, ma koliko djetinjasto izgledalo.
We shared dreams like all best friends,
Blood brothers at the age of ten ...
We lived reckless, he paid the price.
But why? Why did he have to die?
Iced Earth - Watching Over me tekst. Pesma nema veze konkretno sa takvom vrstom ljubavi ali je bolna i ona je nju vezala za njega.
Voli vaš vaša Crvenokosa. :)
